Kao i svi veliki komadi, tako i predstava pete večeri na ovogodišnjim Susretima, Ibzenov „Neprijatelj naroda“, je bazirana na jednoj veoma osjetljivoj i aktuelnoj temi o kojoj smo imali priliku da razgovaramo sa jednim od aktera ove predstave, a to je makedonski glumac Petre Arsovski. Ovaj, rekao bih, legendarni glumac, koji je imao preko 70 vodećih uloga u raznim formatima, je govorio o predstavi, koju poruku ona nosi, njegovoj ulozi u filmu koji se trenutno nalazi u kinima regiona, te o utjecaju pozorišta na društvo.
Prvo bih malo porazgovarao o samoj tematici predstave. Čini se da je ona nekako najosjetljivija, najzanimljivija. Možda u jednu ruku i najaktuelnija, ako ništa, kod nas na Balkanu. Djelo je jako staro, a ljudi se ipak jako dobro prepoznaju u njemu. Kako Vi gledate na ovu adaptaciju Ibzenovog djela? Koju simboliku unosi Vaš lik u ovu predstavu?
Arsovski: On je napisao tekst prije 120 godina. Koliko je aktuelan, koliko je savremen ovaj tekst! To nas je prvo privuklo da igramo ovu predstavu, a igramo je kao da se to dešava danas. Sva vremenska i historijska obeležja su izbrisana. Čudo je da je toliko aktuelan i govori o problemima, ne samo ovde kod nas, već i šire. Mislim da je ceo svet ušao u jednu krizu, kojoj je neophodan jedan Ibzen, da ga ponovo pročitaju, da ga ponovo dožive. Ovaj čovek nas upozorava i to pre 100 i više godina, na šta da obratimo pažnju, šta je bitno. Doktor Tomas, koga igra Nikola Ristanovski je Don Kihot, bio tada, a mislim da je sada još veći. Moja uloga je kontrapunkt. Ja sam jedan od onih, koji su se toliko nakotili, tih tajkuna, mafijaša, ljudi, kojima ništa nije sveto, ni zdravlje, nijedna vrednost. Misle da mogu parama da reše sve probleme. Kao što je i to trovanja jedne cele banje ili celog grada. Ibzen nije popustio, mislim glavni lik, kojeg igra Nikola. Nažalost mislim da su takvi slučajevi sve ređi i ređi. Ne sećam se da se pojavio neki takav čovek, koji će pružiti takav otpor, žrtvovati sve koruptivne elemente za boljim životom. Žrtvovao je i sebe i svoju porodicu za istinu.
Relativno skoro naletih na jedan novi domaći film koji se tek pojavio na sceni, odnosno u kinima. Upravo se i on, kako sam uspio vidjeti po najavi, tiče slične tematike, kao i ova večerašnja predstava. A upravo se Vi pojavljujete među glumcima. Radi se o filmu „Svemu dođe kraj“, redatelja Rajka Grlića.
Arsovski: Igram jednu manju ulogu, jedan dan snimanja, pošto sam jako blizak sa Rajkom. Dođem mu kao neki začin, kao malo bibera u toj celoj glumačkoj ekipi, tako da me je pozvao i to mi je jako drago. Bio je prinuđen da napusti dom, zajedno sa porodicom, u nekakav prinuđeni egzil i sad se vratio, mislim da nije odustao od borbe za nekim vrednostima koje smo zaboravili. On se zajedno sa Antom Tomićem, od Karaule, pa Ustanak Hrvatske, koji nisam gledao, ovaj novi, kome je danas premijera u Skoplju, a ja sam tu. On se bori svojim filmovima, svojim intervjuima. Ukazuje, kao što nam i dr Stokman i Ibzen ukazuju. Ljudi, vodite računa, jer ove vrednosti kada izgubite, nema povratka.
Spominjete taj ‘kraj’, da ne može dalje. Koliko smo doista blizu tog dna, a koliko nekom konopčiću spasa? Gledamo to iz aspekta jednog prosječnog čovjeka, koji se bori sa svim tim situacijama i izazovima.
Arsovski: Ne mogu dati tačan odgovor, nisam ni optimist. Jako sam se obradovao ovom vašem festivalu, vratio me je u neka vremena kada smo verovali u poruke, vreme kada smo mislili da će pozorište malo popraviti društvo, da će uticati na našu svest. Da će Ibzen i drugi klasici uticati na našu svest. Jako sam se obradovao, jer sam Brčko znao samo po pruzi Brčko-Banovići. Jako sam se iznenadio kada smo dobili poziv, a još sam se više obradovao, kada sam video kakva je atmosfera ovde, pre svega puno. Stolice su nadodavane. Jučer sam isto bio na predstavi, to je isto bilo prepuno. To me jako raduje i daje mi neki zračak nade. Ja to možda neću doživeti, ali se nadam da će proći ovo loše vreme. Verujem u vas, u mlade, da će vam doći preko glave i da ćete nešto učiniti. Svugde toga ima.
Kada pogledamo cijeli svijet, vidimo da se svašta dešava, neki nijemo gledaju, neki komentarišu. Šta će nam sve to donijeti, ostaje da vidimo.
Arsovski: Donelo nam je, sa svim svojim nuspojavama, Evropa i svet su došli ovde. Mi smo imali neke vrednosti kojih se sećamo. Takvo nešto je i ovaj festivala. Prije je toga bilo jako puno, mi smo se družili, verovali smo u pozorište. Jako sam se obradovao i ovom našem razgovoru i mnogim ljudima koje sam ovde upoznao. Možda više nikada neću doći ovde, ali verujem da postoji nada. Eto, to je ono što bih mogao da kažem kao poruku. Siguran sam da će doći bolje vreme, ali kada će doći i koliko će nas to koštati, to ne mogu da odgovorim.
