Volio bih da završim još neki fakultet. S obzirom na moja interesovanja, mislim da bih istoriju završio bez ikakvih problema, ali matematici bih vjerovatno dao prednost, jer osjećam da sam joj ostao dužan. E sad, koliko god to bilo privlačno, mislim da ne bilo u redu da se preselim u neki univerzitetski centar i posvetim studiranju. Ne u ovim godinama.
Pretragom na internetu otkrivam da mnogi privatni fakulteti nude studiranje na daljinu; ne primjećujem da je to slučaj i sa državnim. To smatram veoma pogrešnim.
Neću da lažem, dok sam studirao ekonomiju, upoznao sam nekolicinu profesora čija su predavanja bila istinski zanimljiva i poučna, ali takođe je istina da sam slušajući većinu profesora samo gubio vrijeme. Zanimljivi ili nezanimljivi, ne znam zašto profesori ne bi snimali svoja predavanja i objavljivali ih na sajtu fakulteta? Možda čak i nema potrebe za tim – internet je prepun besplatnog znanja iz svih oblasti, potrebno je samo malo truda da se pronađe.
Svakodnevne posjete fakultetu, druženje sa kolegama i direktan kontakt sa nastavnicima svakako da imaju svojih draži i prednosti, međutim koštaju mnogo vremena i novca. Smatram da bi svako trebalo da ima šansu da položi ispite i dobije diplomu, pohađao (fizički) nastavu ili ne. Uostalom, u čemu je problem da profesori neka ocijene znanje, nezavisno od toga kako je student došao do njega?
Državni fakulteti na našim prostorima moraju da omoguće studiranje na daljinu ako žele da učestvuju u stvaranju obrazovanijeg društva i ukoliko nastoje da prate svjetske trendove. Pandemija je pokazala da je to izvedivo, ne znam zašto se odustalo od toga. Na kraju krajeva, fakultetima je to prilika i za ostvarivanjem dodatnih prihoda koji se sada slijevaju u kase privatnih fakulteta.
