Mlada srbijanska glumica Stanislava Staša Nikolić u predstavi “(Pra)faust” Beogradskog dramskog pozorišta, rađene po tekstu Johana Volfganga Getea i u režiji Borisa Liješevića, tumači uloge krčmarice Altmajerke i Lize koja je pokretač i nagovještaj tragedije, kada dođe i ispriča Greti sve ono što je vidjela i čula. Ta scena je veoma značajna, jer od tog trenutka situacija potpuno kreće da se pretvara u jednu tragediju.
To je samo jedna metafora gde Greta prvi put čuje kako će nju sav narod osuditi. Poslije imamo također scenu gde smo svi mi na sahrani njene majke i gde vidimo kako Greta počinje da ludi, jer mi izgovaramo reči koje nisu stvarnost, koje ona u stvari samo u svojoj glavi čuje. Mislim da je to scensko rešenje koje je Boris napravio poprilično filmski, gde u njenoj fantaziji se mi pretvaramo u tog zlog duha. To u originalnom tekstu stoji i mislim da je to zaista fantastično rešenje kako je to prikazano na sceni.
Kazala je u intervjuu nakon predstave Stanislava Staša Nikolić. Ona ističe da nije teško igrati dvije uloge u predstavi “(Pra)faust”.
Nekako ta prva scena gde smo svi u kafani je toliko zabavna i to je jedan nagoveštaj Mefista šta on radi ljudima, kako on njih omađija. A druga uloga je malo da kažem kompleksnija, jer zahteva da se stih razradi i razvije, da to bude dosta prirodno. To je ipak neka onako dramska situacija koja otežava predstavu. Više je neko uživanje i radost nego što je teško.
Kako kaže, nevjerovatno iskustvo joj predstavlja činjenica da je kao mlada glumica koja je tek završila akademiju imala tu čast da se upozna sa piscima kao što su Gete, Dostojevski i mnogi drugi. Za nju je “Faust” prije svega jedna jako kompleksna priča u čijem središtu je ljubavna tema.
U središtu te priče je Greta i njena sudbina i to što na kraju čujemo da li je njoj njen greh oprošten ili ne i da li greh uopšte može biti na kraju oprošten. Da li će ona biti spašena? Ali nju vodi ljubav, tako da je ipak nekako po mom mišljenju u središtu te priče jedna ljubavna tema. Kada se s te strane pogleda, tu se malo i olakša cela situacija, ali naravno da je tekst jako kompleksan i da smo ga dosta dugo pripremali.
Pored pozorišta, glumačko iskustvo stiče i kroz rad na filmu i televiziji.
Ja se nekako trudim da budem zastupljena u sva tri medija, dakle pozorište, film i televizija, i da ni jedan ne pati zbog onog drugog. Nekad je moj život haos zbog svega toga zato što sa snimanja idem u pozorište. U oktobru sam završila sezonu “Tajne vinove loze” i još jedan dugometražni film. Imali smo i premijeru u Beogradskom dramskom pozorištu “Lažljivi život odraslih”, tako da je ova godina bila baš onako naporna i izazovna za mene. Ali kada ako ne sada? Sad smo u svojim dvadesetim, prosto to je vreme za to.
Staša navodi da je glumački put težak, pun prepreka, novih izazova, ali i vrlo uzbudljiv.
Definitivno su teški svi ti momenti kada ne znate da li je to što ste napravili dobro, dok ne dođe publika i ne čujete da li se to ljudima sviđa. Svaka uloga je novi izazov, nemate taj jedan posao koji radite svakog dana, nego svaki put je nešto drugačije, vi ste u nekoj drugoj ulozi. U tom smislu je uzbudljivo, ali i teško zato što ste stalno na kastinzima, trudite se da dobijate nove uloge zato što radite dobro. Još ako ste freelancer onda je možda još i teže, ako ste slobodni umetnik. Ja imam tu sreću da sam jako rano ušla u pozorište i stalni angažman, tako da je to neka mala privilegija.
Naglašava da je pozorište veoma važno za kulturu jedne zemlje i da treba mnogo ulagati u ovu vrstu umjetnosti.
Ja mislim da što ljudi više dolaze u pozorište i što su više zainteresovaniji da gledaju kvalitetne projekte, da se tako nekako i menja njihov nivo obrazovanja. Kad dođete da gledate i slušate jednog Getea, naravno da ćete izaći iz tog pozorišta na neki način produhovljeni i da će se vaša kultura izražavanja, maniri i sve poboljšati. Naravno i film je tu, trebaju se praviti filmovi o velikim temama, istorijskim ličnostima. Dakle, treba birati šta će se raditi što se tiče umetnosti.
Zaključila je na kraju razgovora. Stanislava Staša Nikolić rođena je 23.05.1998. u Nišu. Diplomirala je na Fakultetu dramskih umjetnosti u Beogradu, u klasi profesorke Marije Milenković.
