Osme večeri Internacionalnih teatarskih susreta pred brčanskom publikom izvedena je predstava “Radovan III” u koprodukciji Narodnog pozorišta Sombor i “Grad teatra” Budva, autora Dušana Kovačevića u režiji Vita Taufera. Glumac Srđan Aleksić u ovoj predstavi tumači ulogu Stanislava koji je antagonista svom zetu Radovanu. Njihova višedecenijska prepiranja i primoranost da se živi pod jednim krovom, doprinose opštem ludilu i disfunkcionalnosti koja u toj kući vlada.
U ovoj predstavi generalno nema ljubavi. Ovi ljudi se međusobno ne vole. Roditelji, deca, supružnici, niko tu nikog suštinski ne voli. U mnogim odnosima postoji i mržnja, ali to je nažalost slika i prilika našeg društva. U nekom smislu mi smo postali društvo gde su ljudi neempatični, gde ne misle jedni o drugima pa čak i o bližnjima, gde je jednostavno ljubav proterana u neke srećnije krajeve.
Kazao je nakon predstave Srđan Aleksić. Ističe da kroz odnos Radovana i Stanislava vlada netrpeljivost, ali da ipak žive pod jednim krovom.
Ovdje prosto odlučuju ekonomski razlozi da ljudi moraju da žive pod istim krovom. Ovaj komad je pun nasilja. To je možda pre 50 godina moglo biti smešno, ali ja mislim da u tome danas nema ničega smešnog, jer mi živimo nasilje svakodnevno. Kad kažem mi- mislim na celo kompletno okruženje, ne bih se sad vezivao granicama za Srbiju, Bosnu ili Hrvatsku itd. Mi svakodnevno živimo nasilje, tragedije su oko nas. Znamo i sami šta smo jedni drugim uradili pre ne tako puno godina. Niko ne garantuje da to negde ne možemo da opet priredimo jedni drugima. Ovako nasilje u predstavi može samo da bude upozoravajuće i opominjujuće. Meni je strašno, kao prosto paradigma, koliko je današnje društvo u kojem mi živimo postalo nasilno.
U podnaslovu ove drame, veliki Duško Kovačević je napisao “Bolna komedija o samoizdaji”.
Svi oni izdaju sebe i svoje principe, i ono što govore da su im sveti ideali, od početka do kraja. Sve ono što govore na kraju urade potpuno suprotno. To su prosto ljudi bez časti, morala, bez ičega.
Iako se kroz predstavu prožimaju komične i ozbiljne scene, tumačeći svoju ulogu Aleksić ističe da se trudio da igra ozbiljno, te da je pustio da komično izađe iz onoga što je prosto komično.
Nijednog trenutka nisam insistirao na komičnim detaljima, i ako naravno toga ima, jer znate, crno se ne podcrtava crnim, a belo se ne podcrtava belim, pogotovo u teatru. To nije nešto što se radi, i forsiranje komičnih elemenata u nečemu što ima dovoljno komedije može samo da bude kontraproduktivno, i da na kraju ljudima ne bude smešno, ili bude na najprizemnijem nivou smešno, što mislim prosto da ne treba raditi.
Naglašava da je “Radovan III” suviše dobar komad da bi imao samo jednu poruku.
Ovo što sam govorio o nasilju jeste opomena, a što se tiče poruke, ja se nadam da je ovo prosto predstava koja će naterati ljude da kada izađu iz sale, malo razmisle o onome što su videli i da razmisle o onome što se oko nas dešava.
Dodao je na kraju razgovora Aleksić. Srđan Aleksić je rođen 1970. godine u Jagodini. Diplomirao je glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Branka Pleše. Član je glumačkog ansambla Narodnog pozorišta Sombor od 1993. godine.
